Šta je glaukom i zašto nastaje

Glaukom je hronična bolest oka u kojoj dolazi do oštećenja očnog živca, često usled povišenog intraokularnog pritiska (IOP). Ova vrsta pritiska nastaje kada tečnost u oku (očna vodica) ne otiče pravilno, što stvara pritisak na očni nerv. Taj nerv prenosi slike koje vidimo do mozga – kada se on ošteti, vid se gubi, najpre sa strane, a zatim i centralno.

Važno je naglasiti da glaukom ne mora uvek biti posledica povišenog pritiska – ali je to najčešći uzrok. Zato je njegovo rano otkrivanje od ključne važnosti za očuvanje vida.

Ko je u najvećem riziku

Iako se glaukom može javiti kod svakoga, neke osobe imaju veći rizik da ga razviju – čak i ako trenutno nemaju tegobe.

Glavni faktori rizika:

• Starost preko 40 godina
• Nasledni glaukom u porodici
• Povišen intraokularni pritisak (IOP)
• Dijabetes ili kardiovaskularne bolesti
• Česte migrene ili niska tenzija

Simptomi koji (često) nedostaju

Jedan od razloga zašto se glaukom naziva „tihi kradljivac vida” jeste to što se razvija postepeno i bez bola. Periferni vid polako nestaje, ali mozak to dugo kompenzuje, jer je razvoj bolesti postepen – sve dok šteta ne postane ozbiljna.

Kod akutnog oblika (glaukom zatvorenog ugla), simptomi su nagli i izraženi: jak bol u oku, mučnina, crvenilo, zamagljen vid i oreoli oko svetla. Ova forma je hitno stanje koje zahteva momentalnu pomoć.

Ali kod hroničnog glaukoma (glaukom otvorenog ugla) – koji je daleko češći – prvi simptom može biti već ozbiljno oštećenje vida. Zato je ključ redovna dijagnostika.

Izvor fotografije: elements.envato.com

Dijagnostika – prvi korak ka očuvanju vida

Pravovremeno otkrivanje glaukoma je moguće samo uz pregled kod oftalmologa. Kod većine pacijenata bolest se otkrije slučajno, prilikom rutinske kontrole.

U ordinaciji „Lepši pogled – dr Jasmina Prelić“ obavlja se više neinvazivnih testova:

• merenje očnog pritiska (tonometrija) – osnovni test za detekciju povišenog IOP. Može se raditi i tzv. IOP profil – merenje u različitim delovima dana.
• pregled očnog dna – analizira se optički disk (početak očnog živca), gde se glaukom najpre vidi.
• kompletan oftalmološki pregled – sadrži sve elemente potrebne za detekciju i praćenje glaukoma: tonometriju, gonioskopiju i pregled fundus sa fokusom na pregled glave očnog živca.

Rano otkrivanje je ono što čini razliku između očuvanog i trajno izgubljenog vida.

Lečenje glaukoma – kapi, laser, operacija

Lečenje glaukoma zavisi od njegovog oblika i stadijuma. Cilj terapije je da se očni pritisak smanji i da se spreči dalje oštećenje optičkog živca.

Kod većine pacijenata lečenje počinje kapima koje regulišu intraokularni pritisak. Postoje različite vrste koje se kombinuju po potrebi. Ako kapi nisu dovoljne, može se primeniti laserski tretman ili operacija (npr. trabekulektomija – hirurško otvaranje drenažnog puta).

Najvažnije je da pacijent terapiju shvati ozbiljno i uzima je redovno – i kada nema simptoma.

Prevencija i saveti za svakodnevni život

Iako glaukom ne možemo uvek sprečiti, možemo umanjiti rizik i usporiti napredovanje ako se otkrije na vreme. Neki koraci su jednostavni, ali izuzetno važni.

Praktični saveti:

• Idite na redovne kontrole kod oftalmologa, posebno posle 40. godine uz obavezno merenje očnog pritiska u okviru pregleda
• Ne preskačite terapiju (kapi) i uzimajte je tačno po uputstvu
• Koristite naočare za sunce i zaštitite oči od traume
• Održavajte zdrav krvni pritisak i šećer u granicama

Često postavljana pitanja (FAQ)

1) Da li je glaukom uvek praćen povišenim pritiskom?
Ne. Postoji i normotenzivni glaukom – gde je očni pritisak normalan, ali ipak dolazi do oštećenja nerva. Zato se radi više dijagnostičkih testova, ne samo tonometrija.

2) Koliko često meriti IOP nakon 40. godine?
Preporučuje se jednom godišnje, čak i ako ne postoje tegobe. Ako postoji neki faktor rizika – kontrole treba obavljati češće.

3) Može li se izgubljeni vid povratiti?
Nažalost, ne. Oštećenje očnog živca je trajno. Ali uz pravovremeno lečenje, dalji gubitak vida se može značajno usporiti ili zaustaviti.