Izvor fotografije: elements.envato.com

Katarakta je jedno od najčešćih stanja koje pogađa osobe starije od 60 godina ali se može javiti i ranije, a podrazumeva postepeno zamućenje prirodnog očnog sočiva.

U početku se promene vida mogu činiti bezazlenim – slabije boje, blaga mutnoća, smanjena oštrina. Međutim, kako napreduje, katarakta može značajno narušiti kvalitet života, utičući na svakodnevne aktivnosti poput čitanja, vožnje ili prepoznavanja lica.

U ovom tekstu objašnjavamo sve – od uzroka i ranih znakova, preko dijagnostike i metoda lečenja. Važno je naglasiti da oftalmološka ordinacija „Lepši pogled – dr Jasmina Prelić“ ne izvodi operacije katarakte, ali pruža celokupan dijagnostički i postoperativni nadzor, uključujući kompletan oftalmološki pregled, pregled očnog dna i merenje očnog pritiska.

Šta je katarakta i kako nastaje

Sočivo u oku je providna, elastična struktura koja fokusira svetlosne zrake na mrežnjaču. Vremenom, pod uticajem oksidativnog stresa i prirodnog starenja, proteini unutar sočiva se zgrušnjavaju i formiraju zamućenja. Taj proces se naziva katarakta, i može se javiti na jednom ili oba oka, često asimetrično.

Postoji više tipova katarakte. Najčešća je senilna katarakta, koja nastaje sa godinama, dok kongenitalna katarakta predstavlja urođeni oblik bolesti koji se javlja kod novorođenčadi. Katarakta može biti i posledica povreda, korišćenja određenih lekova (npr. kortikosteroida), metaboličkih bolesti ili operacija drugih delova oka.

Glavni faktori rizika

Iako se katarakta često smatra „normalnim“ delom starenja, postoje faktori koji je mogu ubrzati:

• Prekomerno izlaganje UV zračenju bez zaštite
• Diabetes melitus (šećerna bolest)
• Dugotrajna primena kortikosteroida
• Pušenje
• Povrede oka (traumatska katarakta)

Poznavanje faktora rizika pomaže u ranijem otkrivanju i pravovremenom reagovanju.

Simptomi i faze katarakte

Znakovi katarakte se razvijaju postepeno. U početnoj fazi, pacijent može primetiti da mu je potrebna jača svetlost pri čitanju, da boje izgledaju isprano ili da mu se vid zamućuje. Noću se mogu pojaviti oreoli oko svetala, povećana osetljivost na svetlost i slabija adaptacija u mraku.

U poodmakloj fazi, zamućenje sočiva postaje izraženije i pacijent može imati utisak da gleda kroz zamagljeno staklo. Slika postaje mutna, a vidna oštrina značajno opada. Ako se ne leči, dolazi do tzv. „prezrele katarakte“, gde sočivo postaje mlečno belo, čvrsto i može izazvati dodatne komplikacije, uključujući povišen očni pritisak.

Dijagnostika u ordinaciji

Dijagnoza katarakte postavlja se kliničkim pregledom oka, koristeći specijalizovane instrumente. U ordinaciji „Lepši pogled“ proces dijagnostike uključuje:

• kompletan oftalmološki pregled, kojim se utvrđuje opšte stanje oka i vidna oštrina
• pregled biomikroskopom (slit-lampom), kojim se detaljno procenjuje stepen zamućenja sočiva
• pregled očnog dna, posebno važan kod pacijenata sa dijabetesom, hipertenzijom ili ranijim operacijama
• merenje očnog pritiska, jer se kod nekih pacijenata zamućenje vida može javiti i zbog glaukoma – stanja koje zahteva sasvim drugačiji pristup

Kada operisati kataraktu i koje su metode

Operacija je jedini efikasan način trajnog uklanjanja katarakte. Odluka kada operisati kataraktu zavisi od stepena smetnji u svakodnevnim aktivnostima. Ne postoji „prava“ vrednost dioptrije – važno je koliko zamućenje remeti kvalitet života.

Najčešće se koristi metoda fakoemulzifikacije – pomoću ultrazvuka se razbija zamućeno sočivo, a zatim se uklanja i zamenjuje veštačkim (intraokularnim) sočivom. Zahvat traje svega 10–15 minuta i izvodi se u lokalnoj anesteziji.

Pacijent može birati između različitih vrsta sočiva:

• Monofokalna – fokus na jednoj udaljenosti, najčešće za daljinu
• Multifokalna – omogućavaju vid na više udaljenosti (daljina + blizina)
• Toric – koriguju i astigmatizam

Šta očekivati pre operacije i kako izgleda dan zahvata

Pre samog zahvata, obavljaju se pripremne analize i određuje se vrsta i jačina intraokularnog  sočiva. Na dan operacije, pacijent prima lokalne anestetičke kapi, a intervencija se obavlja bez bola. Nakon kratkog zadržavanja, istog dana se vraća kući, sa zaštitnim zavojem preko oka.

Operacija je brza i efikasna, a komplikacije su retke ako se poštuju preporuke.

Oporavak i kontrole nakon operacije

Prvi dan posle operacije, vid može biti blago zamagljen, a oko osetljivo. Većina pacijenata vidi znatno bolje nakon 24–48 sati. Potpuna stabilizacija vida može trajati nekoliko nedelja.

Kontrolni pregledi se obavljaju redovno, a uključuju proveru očnog pritiska, zarastanja i oštrine vida. Više o tome pročitajte u posebnom tekstu – „Oporavak posle operacije katarakte„.

Prevencija i usporavanje napredovanja

Iako se katarakta ne može „zaustaviti“, moguće je usporiti njen razvoj i očuvati zdravlje oka:

• Nosite naočare sa UV zaštitom
• Jedite hranu bogatu antioksidansima (voće, povrće)
• Redovno proveravajte vid, naročito posle 60. godine
• Kontrolišite dijabetes i krvni pritisak
• Izbegavajte pušenje i duži boravak na suncu bez zaštite
• Ne koristite kapi i lekove bez preporuke lekara

Rana dijagnostika i zdrav stil života značajno doprinose očuvanju vida u starijem dobu.

Često postavljana pitanja (FAQ)

Da li se katarakta može lečiti kapima?
Ne. Iako postoje razne reklame za „kapi protiv katarakte“, nijedna terapija do sada nije dokazano zaustavila ni uklonila zamućenje sočiva. Jedini efikasan tretman je hirurška zamena sočiva.

Koliko brzo napreduje senilna katarakta?
Brzina napredovanja varira. Kod nekih pacijenata proces traje godinama bez većih smetnji, dok se kod drugih funkcionalni vid pogoršava u roku od nekoliko meseci. Redovni pregledi pomažu u praćenju toka.

Da li laser zamenjuje klasičnu operaciju?
Laser se koristi kao dodatak u nekim fazama operacije (femtosekundni laser), ali osnovna procedura uklanjanja zamućenog sočiva i dalje uključuje fakoemulzifikaciju. Laser ne zamenjuje hiruršku zamenu sočiva.